Nošen dahom sna doleteo je crni golub na moj dlan.
Zašto, k\'o da zna, al\' to sam jutro docekao umoran.
K\'o da sam i ja leteo s njim, krilima teškim, olovnim,
i video svet sakriven iza zlatnih oblaka.

Ako umrem mlad, posadi mi na grobu samo ruzmarin.
Ne dozvoli tad da naprave od toga tužni treci cin.
Nek\' mi ne drže govore, nek\' drugom pletu lovore,
ako umrem mlad, zaustavljen u koraku i snu.

O, zagrli me sad, jako, najbolje što znaš
i nemoj crnoj ptici da me daš.

O ne, ne brini, proci ce za tren,
ja sam samo malo lud i zaljubljen.

U mojim venama davni sever samuje
i ja ponekad ne znam šta mu je,

Što luduje, od srece tugu tka
moja prosta duša slovenska.

Uplaši me sjaj milion sveca kad se nebom popali.
Gde je tome kraj? Za kog su tako dubok zdenac kopali?
Zašto se sve to dešava, da l\' covek išta rešava
il\' smo samo tu zbog ravnoteže medu zvezdama?

O, zagrli me sad, jako, najbolje što znaš
i nemoj crnoj ptici da me daš.

O ne, ne brini, proci ce za tren,
ja sam samo malo lud i zaljubljen.

U mojim venama davni sever samuje
i ja ponekad ne znam šta mu je,

Što luduje, od srece tugu tka
moja prosta duša slovenska.